Zilsel Invent Blogspot

U drugom delu smo prikazali koncept rada analogno digitalnog konvertora i za šta se isti može koristiti. U ovom nastavku konkretno prikazujemo Arduino rešenje i program koji zapravo radi kao ampermetar za merenje potrošnje električne sturje koja protiče kroz LED diodu. Dokazi da je merenje pomoću Arduina tačno dokazani su putem digitalnog ampermetra koji pored Arduina meri potrošnju električne struje kroz granu LED diode. Kao što ćete videti Arduino program i digitalni ampermetar prikazuju istu vrednost sa čime se pokazalo da je merenje Arduino programom tačno, te isto možemo koristiti za limitiranje potrošnje do 500 miliampera maksimum. Praktična realizacija merenja potrošnje električne struje kroz granu, u ovom slučaju LED Da pređemo sa priče na konkretnu realizaciju, u drugom delu sam naveo koncept rada ADC tj. analogno digitalnog konvertora koji će se koristiti za projekat limitera potrošnje električne struje do 500 mili ampera. Ukoliko potrošač povuče iz bilo kojeg drugog

Ovo je Arduino UNO uradi sam projekat za limitaciju potrošnje jednosmerne električne struje limitirano na 500mA, ovo je nastavak teksta, pri čemu ovde nastavljamo sa analogno digitalnim konvertorom, uopšteno govoreći obzirom da je isti integrisan u MCU Arduino pločice. Konkretno razmatramo MCP3204/3208 ADC integrisano kolo. Recimo na starijim razvojnim pločama, MCP IC je eksterno vezan za MCU preko SPI komunikacije što će biti objašnjeno, kao i to koji će se koncept merenja koristiti za rešenje limitera potrošnje struje do 500mA. ADC - Analogno digitalni konvertor Više puta sam pisao o ADC tj. analogno digitalnom konvertoru. Ulaz ovog elektronskog kola je analogni signal a izlaz je pravougaoni analogni signal tj. povorka bitova što je ujedno SPI signal za komunikaciju između ADCa i MCUa, kako bi MCU uradio dalju obradu digitalnog signala (jednom prilikom sam pisao da je digitalni signal zapravo klasa analognih signala koji su pravougaoni po prirodi ali ih inženjeri zovu digitalnim

Nedavno sam se vratio na tehnologiju software-skog inženjerstva (u pravom smislu te reči, pošto i Kendo UI, i slične stvari stavljaju u isti koš, pa i to smatraju inženjeringom - NE!) koju sam ranije radio i imao dosta iskustva sa istim, te se proteklih dana prisećam nekih stvari. Odlučio sam da napišem nekolicinu blog postova o takozvanoj deep level optimizaciji i šta zapravo ista nosi sa sobom kao jednoj od najtežiš grana softwareskog inženjerstva. Deep level optimizacija je tehnika opitimizovanja software-a kako bi se postigli što bolji rezultati po pitanju brzine izvršavanja i maksimalnog iskorišćenja potencijala mikroprocesora kao i računarskog sistema. Samim tim ovo znači da pored Any CPU/x86 buildovanja software-a, kako bi se isti mogao izvršavati na bilo kom PC računarskom sistemu, bez obzira da li je AMD CPU, Intel CPU ili bilo koji drugi mikroprocesor namenjen za PC tržište, postoji i nešto drugo. To drugo zahteva razumevanje više stvari, arhitekturu mikroprocesora, kak