Zilsel Invent Blogspot

Davnih dana, kad mi se po glavi vrzmala ideja da započnem svoj lični startap sa elektronikom, postavio sam pitanje samom sebi: Koliko zapravo znaš o elektronici i koliko znaš da projektuješ hardver? Realno, nisam znao puno, praktično vrlo malo. Ali interesovanje i želja da napravim nešto što će raditi terali su me da se bavim praktičnom elektronikom. Započeo sam sa vrlo jednostavnim kolima kao što je ULN2803. Mnogima to može izgledati smešno, jer pločice koje sam tada napravio zapravo nisu bile ništa naročito pametno. Nisam imao pojma ni šta je tačno ULN2803, a kamoli kako da napravim bilo šta ozbiljnije, a u glavi sam već imao ideju da pokrenem sopstvenu firmu za razvoj elektronike, drajvera za robotiće i modula za razvojne pločice koje koriste mejkeri. Mnogi bi rekli da je to bilo prilično smešno, baš kao i sama pločica. Kada sam krenuo sa ULN2803, praktično nisam ni znao šta je to, osim da je u pitanju integrisano kolo sa nizom od osam tranzistora koje mogu da koristim za paljen...

Migracija sa EagleCAD na KiCAD i kako postići isto? Uvod Sećate se starog Eagle CAD-a i njegovih limita od 100x80mm, 2 sloja i zabrane komercijalne prodaje za besplatne korisnike? Ako ste hteli da svoj hobi pretvorite u legalan proizvod na tržištu, morali ste da plaćate licence. Prelaskom na KiCad , sve te kočnice nestaju – softver je potpuno open-source, nema limita u dimenzijama niti slojevima, a sve što dizajnirate možete odmah sutra legalno da proizvedete i prodate. Ići iz krajnosti u krajnost, baviti se glupostima, tra žiti dlaku u jajetu Postojali su i oni kao što je zilsel-invent.com, koristila se nekomercijalna limitirana verzija starog EagleCAD radi pokretanja startup projekata. Dizajnirane su šeme i pločice, koje su se proizvodile u malim serijama od po šest komada (koliko je tada Ei Niš zahtevao minimalno), i pokušaj prodaje na tržištu kako bi se došlo do ozbiljnih investitora. To je direktno rušenje zakona! Jeste. U praksi, pre nego što je Autodesk kupio Eagle ,...

Uvod i teorija Kada se bavite elektronikom, najlakši način da saznate šta je unutra jeste da uzmete šrafciger i otvorite kućište. Međutim, pravi inženjerski izazov – i sjajna vežba za razvijanje intuicije – jeste takozvani "black-box" (crna kutija) reverzibilni inženjering . To znači da posmatranjem spoljašnjih karakteristika uređaja sami zaključite kakva se arhitektura krije unutra. Stari digitalni sat Kao primer za ovu vežbu poslužiće nam jedan stari plavi digitalni budilnik. Pre nego što ga uopšte otvorimo, proći ćemo kroz logičke korake i rekonstruisati njegovu konceptualnu šemu. Ako ste već radili sa ULN2803 drajverom na mom sajtu zilsel-invent.com , videćete kako se taj isti čip savršeno uklapa u ovakav retro uređaj. Sedmosegmentni displej digitalnog sata Korak 1: Spoljašnja opservacija (Šta vidimo?) Ako pogledamo uređaj sa svih strana, uočavamo ključne interfejse: Mrežni kabl: Standardni utikač koji ide direktno u utičnicu na 220V AC . Prednji ...

Predgovor: Rušenje zidova apstrakcije Svet modernog inženjeringa nalazi se u neobičnom paradoksu. Programeri danas pišu kompleksne enterprise aplikacije, optimizuju storage engine sisteme i rukuju gigantskim bazama podataka, dok istovremeno sve manje razumeju na čemu se taj softver zapravo izvršava. Silicijum je postao apstrakcija skrivena iza bezbrojnih slojeva operativnih sistema, kompajlera i virtuelnih mašina. Kada softver uspori, moderni programer prečesto reaguje pukim dodavanjem hardverskih resursa u cloudu, umesto da razume gde procesor troši prazne taktove. Ova knjiga je nastala kao radikalan odgovor na tu iluziju automatizma. Ono što je započelo kao serija dinamičnih, beskompromisnih inženjerskih dijaloga između praktičara i veštačke inteligencije (Gemini AI), preraslo je u sveobuhvatan manifest računarske arhitekture. Naš cilj nije bio da napišemo još jedan suvoparan školski udžbenik koji prepisuje definicije iz prošlog veka. Cilj je bio da izgradimo čvrste, jasne konceptual...

Uvod i teorija Kroz ovaj serijal prošli smo put od stambene krize unutar 128 bajtova RAM-a, preko prekidnih rutina i lažiranja steka, pa sve do termodinamičkog haosa i MSR brojača na modernom PC-ju. U ovoj završnoj epizodi skidamo poslednji veo apstrakcije sa modernih procesora (Intel/AMD) i otkrivamo veliku tajnu: rat između CISC i RISC arhitektura zapravo je završen primirjem — RISC je pobedio unutar čipa, a CISC je pobedio na papiru. Kada kompajlirate svoj C++ ili SSE kod na PC-ju, vi procesoru isporučujete kompleksan skup instrukcija poznat kao x86 standard (CISC). Međutim, moderni procesorski silicijum uopšte ne zna kako da direktno izvrši te instrukcije. Generisao AI Gemini CPU Iluzija: Hardverski dekoder kao prevodilac Da bi zadržali kompatibilnost sa starim softverom pisanim decenijama unazad, proizvođači procesora su morali da zadrže CISC fasadu. CISC ( Complex Instruction Set Computer ) omogućava kompleksne naredbe — na primer, da jednom instrukcijom povučete po...

Uvod i teorija U prethodnim epizodama smo videli kako se na nivou čistog silicijuma bije bitka za svaki mašinski ciklus i kako tajmer i banke registara omogućavaju paralelni rad niti. Kada ovladate mikrokontrolerom kao što je Intel 8051, prirodno je da dobijete inženjersku intuiciju da performanse softvera posmatrate kroz taktove procesora i oscilacije kvarcnog oscilatora . Međutim, kada pokušate da taj isti šablon razmišljanja primenite na modernom PC-ju – na primer, kada napišete C++ kod ubrzan pomoću SSE (Single Instruction Multiple Data) ekstenzija – udarićete u nevidljivi hardverski zid. Odjednom, stara matematika prebrojavanja instrukcija "peške" prestaje da važi, a merenje performansi softvera od čiste matematike postaje napredna fizika i statistika. Svet apsolutnog determinizma: Kako smo merili vreme na 8051 Na bazičnom 8-bitnom mikrokontroleru 8051 matematika performansi je savršeno egzaktna i linearna. Ako vaš program ne radi dovoljno brzo, matematika je surova i j...