„AI halucinira“ ili samo koristi egzaktne naučne metode koje ignorišemo?

OPAŽANJE: Etički framework Ujedinjenih nacija kao sistem sa povratnom spregom

Evo, prošlo je dosta vremena od početka rata u Ukrajini i ljudi se i dalje vrte u začaranom krugu pokušavajući da objasne: šta se dešava i o čemu se radi? Postoje naučno utemeljene metode koje jasno mogu da objasne te procese, a definisane su kroz Deset principa Ujedinjenih nacija (UNGC).

Ovaj okvir generalno važi za korporacije, odnose ljudi u braku, ali i za odnose između država. Ista metoda se koristi u svrhu globalnih ekonomskih analiza i predviđanja budućih tokova dešavanja.

Nedavno sam uputio par pitanja AI sistemu, a jedno od njih je bilo: „Kojim putem ide IT sektor u Srbiji?“

Kao odgovor sam dobio predikciju da će većina lokalnih firmi bankrotirati i da će tržište preuzeti giganti poput IBM-a i Microsofta, što otvara ozbiljno pitanje visoke stope nezaposlenosti domaćih IT stručnjaka. U tom kontekstu, AI je eksplicitno spomenuo UNGC (United Nations Global Compact), kao i nove zakone koji stupaju na snagu – pre svega Direktivu o dužnoj pažnji za održivo poslovanje kompanija (CSDDD / CS3D).

Šta donosi CSDDD direktiva?

Ukratko, bez potrebe za pukim kopiranjem definicija: ova direktiva pravno obavezuje velike evropske kompanije i investitore da direktno kontrolišu i preuzmu punu pravnu odgovornost za kršenje ljudskih prava (što uključuje mobing, radnu eksploataciju i uskraćivanje prava radnika) i ekoloških standarda. Ova obaveza se ne odnosi samo na njihova unutrašnja preduzeća i podružnice (ćerke-firme) već se proteže kroz celokupne globalne lance snabdevanja i investicije u stranim zemljama.

Ono što je ključno jeste da ljudi moraju postati svesni dešavanja koja dolaze. Ovo pravilo generalno važi za SAD, Rusiju, Kinu i bilo koju drugu veliku silu – prosto rečeno, kapital se više neće plasirati bez rigorozne kontrole.

Dok komentari tipa „AI halucinira“ i slične bapske priče, Baba Vanga i gledanje u pasulj spadaju u domen teških gluposti, u realnosti postoje egzaktne naučne metode upravljanja na osnovu kojih se analizira situacija. AI u ovom slučaju ne lupeta. Dosta vremena je prošlo, analiza sistema je sasvim korektna i sve ovo zvuči realno – ovde nije reč o nekakvoj „vudu magiji“ koja se ostrvila protiv čoveka i biznismena, već o čistoj naučnoj disciplini upravljanja.

Inženjerski pogled: Teorija sistema i povratna sprega

Inženjeri elektrotehnike ovu disciplinu poznaju pod nazivom Automatsko upravljanje sistemima sa povratnom spregom.

U takvom sistemu, povratna sprega predstavlja podsistem merenja – odnosno prikupljanje podataka (semplova) koji se prosleđuju kontrolnoj jedinici (kontroleru). Kontroler na osnovu tih povratnih informacija pokreće odgovarajuće aktuatore i mehanizme kako bi vratio sistem u željeno, stabilno stanje.

Da bi sproveo upravljanje, kontroler mora da implementira niz strogo definisanih pravila. Ta pravila su u ekonomskom i društvenom smislu zapravo etička pravila funkcionisanja sistema i ona ne smeju biti čista pro forma.

Isto važi za ekonomiju i globalno tržište:

1.    Ulaz sistema: Kompanije moraju posedovati kontrolorsku jedinicu koja na ulazu prima merenja (podatke).

2.    Procesorska jedinica: Tu ulogu igraju menadžeri. Da bi oni obradili te podatke, morate imati vrhunski IT sektor sa kompletnom arhitekturom za obradu, analizu podataka i generisanje izveštaja (sam vrh IT sistema).

3.    Izlaz (Korektivna akcija): Na osnovu analize, sprovodi se niz aktivnosti kako bi se poslovanje dovelo u željeno stanje.

Taj poslovni menadžerski aparat je mašina koja mora da implementira UNGC Etički Framework. On više nije samo slovo na papiru, već kroz CSDDD postaje niz konkretnih zakonskih akata – realna mašinerija za sprovođenje zakonitog poslovanja, zaštite ljudi na radu, borbe protiv korupcije i mobinga.

Gde nastaje problem? Problem morala i forme

Problem leži u moralu ljudi koji su do sada vodili poslove. Za mnoge od njih je UNGC bio nebitna stvar. Bilo im je važno samo da formalno nabave papir na kome piše da su usklađeni sa ISO standardima, UNGC-om, RoHS-om, MIT-om itd. Uglavnom su se bavili formom i kačenjem sličica na veb-sajt kako bi PR-ovski tvrdili da su sve ono što zapravo nisu.

Kada se etički principi ignorišu, sistem ulazi u nestabilnost.

Odnos morala i etike

Kao što se može videti sa dijagrama, crvena linija realnog stanja postaje sve lošija kako vreme prolazi. Razlog je to što je moral ljudi koji vode kompanije u dijametralno suprotnom smeru od etičkih principa zdravorazumnog poslovanja, vođenja politike između država ili vođenja odnosa unutar sopstvene porodice. Loš moral koji odstupa od normalnog etičkog principa direktno se preslikava na kolaps kompanije, a u širem obimu i na konflikte između država.

Primer iz prakse: Zamislite kompaniju u kojoj se interno šire najgore neistine o jednom radniku. Pritisak raste svakim danom, niko iz menadžmenta ne reaguje, većina želi da ga izbaci napolje, iako čovek nije ni kriv ni dužan (npr. banalizuju se njegove ideje ili privatni život kroz apsurdne optužbe).

Ono što etički framework nalaže u uređenom sistemu jeste provera podataka: svako lice prilaže svoja dokumenta i diplome na osnovu kojih dobija poziciju. Ako menadžment sumnja u validnost, etički i pravni okvir nalažu podnošenje krivične prijave, jer je lažno prikazivanje podataka krivično delo.

U suprotnom – kada sistem nema ispravnu povratnu spregu – pravni put se zanemaruje, a nad radnikom se vrši mobing i neverovatan pritisak pod izgovorom da on „nešto zamišlja“. Etički framework tu jasno kaže: „Dobro gospodo, ako smatrate da krši pravila, pokrenite zvanični postupak i zakonski regulišite problem.“ Kada se to ne uradi, crvena kriva realnog stanja na dijagramu naglo pada pod uticajem destruktivnih pritisaka.

Zaključak: Kraj za pro forma poslovanje

Lokalnom menadžmentu je često bilo bitno samo da ima UNGC kao značku na papiru da bi se osećali delom „kluba velikih“. Međutim, dugoročna održivost takvih sistema bez stvarne etike ne postoji. Kompanije i pojedinci koji poslovanje temelje na trulom moralu vremenom propadaju i bankrotiraju.

Veliki globalni igrači ne žele da posluju niti da vode makropolitiku sa subjektima koji nemaju sposobnost za bazični fer-plej odnos. Kada takvi sistemi počnu da pucaju, u medijima dobijamo gomilu kontradiktornih i „ludih“ priča koje pokušavaju da zamaskiraju stvarni uzrok problema.

Metodologija UNGC-a sa neverovatnom preciznošću detektuje ove anomalije. Ona nije teorijska apstrakcija, već konkretan naučni metod upravljanja. Zato predikcija da će u Srbiji opstati i dominirati isključivo sistemi sa rigoroznim globalnim kontrolama (poput IBM-a ili Microsofta) nosi 90% verovatnoće. To nisu bapske priče – to je zakonitost sistema koji teži ravnoteži.

Autor: Vladimir Savić