Šta nas fakultet (ne) nauči: Kako sam postao inženjer bez praktičnog znanja

Davnih dana, kad mi se po glavi vrzmala ideja da započnem svoj lični startap sa elektronikom, postavio sam pitanje samom sebi: Koliko zapravo znaš o elektronici i koliko znaš da projektuješ hardver? Realno, nisam znao puno, praktično vrlo malo. Ali interesovanje i želja da napravim nešto što će raditi terali su me da se bavim praktičnom elektronikom.

Započeo sam sa vrlo jednostavnim kolima kao što je ULN2803. Mnogima to može izgledati smešno, jer pločice koje sam tada napravio zapravo nisu bile ništa naročito pametno. Nisam imao pojma ni šta je tačno ULN2803, a kamoli kako da napravim bilo šta ozbiljnije, a u glavi sam već imao ideju da pokrenem sopstvenu firmu za razvoj elektronike, drajvera za robotiće i modula za razvojne pločice koje koriste mejkeri. Mnogi bi rekli da je to bilo prilično smešno, baš kao i sama pločica.

Kada sam krenuo sa ULN2803, praktično nisam ni znao šta je to, osim da je u pitanju integrisano kolo sa nizom od osam tranzistora koje mogu da koristim za paljenje i gašenje LED dioda, pokretanje motora i releja. Iako sam završio i elektrotehničku školu i elektrotehnički fakultet, posle gomile ispita iz teorije električnih kola, elektromagnetike, računarstva i automatike, zapravo nisam znao ništa o praktičnom radu. Sve sam morao da učim ispočetka, jer teoriju nisam umeo da povežem sa realnim projektovanjem hardvera – nisam znao da napravim ni običan digitalni sat. Fakultetske jednačine su mi delovale potpuno odvojeno od stvarnog sveta. Internet mi je tu neizmerno pomogao, jer sam naišao na gomilu članaka i knjiga koje su me uvele u praktičnu elektroniku.

Na prvi pogled, bilo mi je jasno šta treba da kupim: protobord, žice, lemilicu, kalaj, otpornike, LED diode, baterije, i da pokušam da napravim nešto osnovno. Na kraju sam spalio sve živo što sam kupio i ništa nisam uspeo da pokrenem, niti da povežem u glavi kako bih rekao samom sebi: „Ok, ovo mi je jasno!“

Poenta ovog blog posta je da shvatite da sve ima svoju uzlaznu krivu učenja, pa i praktična elektronika. Potrebno je vreme da se ovlada veštinama kako biste počeli da projektujete uređaje koji se koriste u realnom svetu. Sve što vam treba jesu čvrsta odluka da to zaista želite i slobodno vreme da sve to savladate.

Danas, posle skoro petnaest godina, mogu sasvim sigurno da kažem da i dalje ne znam gomilu stvari. I dalje mi je potrebno vreme da savladam nove oblasti, ali me želja za radom ne napušta. Svako ko se odluči za praktičan rad treba da ima na umu da su svi krenuli od nule, baš kao i ja. Niko mi to znanje nije poklonio – morao sam da zagrejem stolicu i čeprkam po elektronici metodom uzaludnih pokušaja, sve dok nisam došao do prvih funkcionalnih sklopova.

https://zeptobars.com/en/read/ULN2003-per-element-die-annotation

Takođe, naučio sam da nikada ne treba potcenjivati stvari, koliko god izgledale jednostavno. ULN2803 je naizgled samo jedan običan čip sa osam tranzistora, ali on zapravo krije pravu inženjersku mudrost. Na sledećoj adresi možete pogledati kako izgleda arhitektura čipa koji je srodnik ULN2803 i pokušati da ga dizajnirate sami. Ja bih u tom slučaju udario glavom o beton jer to ne bih znao da uradim, pošto nemam praktično znanje iz dizajna integrisanih kola: zeptobars.com

Ako želite da naučite projektovanje elektronskih uređaja, budite uporni i uspećete.

📦 Open Source & Podela znanja:Ovaj članak, prateće slike i PDF dokumenti su licencirani pod Creative Commons Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) licencom. Slobodno možete deliti, kopirati i prerađivati materijal u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da jasno navedete izvor: zilsel-invent.com.

Autor: Vladimir Savić